Planinarstvo ili planinarenje, pitanje je sad?

Postoji jedna rasprava koja se među planinarima ponavlja već godinama. Nekada se vodi potpuno ozbiljno, nekada kroz šalu, a nekada preraste u sasvim nepotrebno dokazivanje. Zanimljivo je, međutim, to što se u većini slučajeva ljudi uopšte ne raspravljaju o planinama, već o rečima kojima pokušavaju da ih opišu.

Što duže boravim u planinarskom svetu, sve više primećujem da se pod istim izrazima često podrazumevaju potpuno različite stvari. Ljudi koriste iste reči, ali ne govore uvek o istoj aktivnosti. Zbog toga neretko nastaju nesporazumi koji zapravo nemaju mnogo veze sa planinama, već sa terminologijom.

Priznajem da sam i sama dugo koristila mnoge od tih pojmova prilično slobodno, sve dok nisam odlučila da malo ozbiljnije istražim kako su oni definisani u stručnoj literaturi i pravilnicima Planinarskog saveza Srbije. Tada sam shvatila da najveći deo zabune nastaje mnogo ranije nego što sam mislila, odnosno već kod dva pojma koja gotovo svi koristimo kao sinonime.

Planinarstvo i planinarenje.

Na prvi pogled deluje kao da znače isto.

Ne znače.

I upravo odatle bih volela da krenemo.

Planinarstvo i planinarenje nisu isto

Kada sam prvi put otvorila pravilnike Planinarskog saveza Srbije očekivala sam da ću pronaći definicije koje će samo potvrditi ono što već godinama govorimo u svakodnevnom životu. Međutim, vrlo brzo sam shvatila da su mnogi od nas, uključujući i mene, godinama koristili jednu reč mnogo šire nego što je to zapravo definisano.

U svakodnevnom govoru gotovo sve što radimo u planinama nazivamo planinarenjem. Ako vikend provedemo na nekoj markiranoj stazi, planinarili smo. Ako odemo na višednevnu turu, planinarili smo. Ako neko ispriča priču o usponu na zahtevan vrh, opet ćemo reći da je planinario.

Međutim, u stručnoj terminologiji Planinarskog saveza Srbije stvari su postavljene drugačije.

Planinarstvo predstavlja širu oblast koja obuhvata različite planinarske discipline i aktivnosti. Unutar planinarstva razvili su se različiti načini boravka i kretanja u planinama, a svaki od njih ima svoja pravila, potrebna znanja, opremu, ciljeve i specifičnosti.

Planinarenje je, sa druge strane, samo jedna od planinarskih disciplina.

Možda ova razlika na prvi pogled deluje kao cepidlačenje ili igra reči, ali zapravo objašnjava veliki broj nesporazuma koji se godinama provlače među planinarima. Kada jedna osoba kaže “planinarenje”, možda misli na jednu konkretnu disciplinu. Druga pod istom rečju podrazumeva čitavo planinarstvo. Obe koriste sličan izraz, ali ne govore o istoj stvari.

Upravo zbog toga nije neobično što se u razgovorima često pomešaju različiti pojmovi. To nije pitanje znanja ili iskustva, već jezika koji svakodnevno koristimo.

Možda zvuči paradoksalno, ali upravo zato što je reč planinarenje toliko odomaćena, počeli smo njome da nazivamo gotovo sve što ima veze sa planinama. A kada jedna reč počne da označava previše različitih stvari, sasvim je prirodno da vremenom prestane da bude dovoljno precizna.

Zato ćemo u nastavku polako razdvojiti discipline koje se u svakodnevnom govoru često stave pod isti naziv. Ne zato da bismo komplikovali nešto što je jednostavno, već upravo suprotno – da bismo mnogo lakše razumeli šta koja aktivnost podrazumeva i zašto su se za svaku od njih razvili posebni nazivi.

Planinarenje

Kada smo razjasnili razliku između planinarstva i planinarenja, prirodno se nameće sledeće pitanje – šta se zapravo smatra planinarenjem?

U najširem smislu, planinarenje podrazumeva kretanje kroz planinski prostor radi boravka u prirodi, upoznavanja planina i njihovih prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti, uz poštovanje principa bezbednog i odgovornog boravka u planini. Za razliku od pojedinih drugih planinarskih disciplina, cilj planinarenja nije tehničko savladavanje stena, sportski rezultat ili takmičenje, već sam boravak u planini i kretanje kroz nju.

To, naravno, ne znači da je planinarenje uvek lako. Ono može podrazumevati kratku šetnju po blagim padinama, ali i celodnevne ili višednevne uspone sa velikom visinskom razlikom. Neke staze zahtevaju odličnu fizičku kondiciju, iskustvo, dobru orijentaciju i ozbiljnu pripremu, dok su druge namenjene gotovo svakome ko voli prirodu. Ono što ih povezuje nije težina staze, već način na koji se kroz planinu krećemo.

Upravo zbog toga planinarenje (ili kako je iz šale dobilo naziv - “livadarenje”) predstavlja možda i najširu planinarsku disciplinu. U njemu svoje mesto mogu pronaći i potpuni početnici i ljudi koji decenijama obilaze planine, jer se staze, uslovi i ciljevi mogu prilagoditi gotovo svakom uzrastu i nivou iskustva.

Međutim, kako se planinarstvo razvijalo širom sveta, pokazalo se da jedna reč nije dovoljna da opiše sve različite načine kretanja kroz planine. Tako su se vremenom ustalili izrazi koji mnogo preciznije opisuju određene aktivnosti i njihove specifičnosti.

Ostale discipline planinarstva

Iako planinarenje predstavlja najrasprostranjeniji način boravka u planinama, ono nije jedina disciplina koja postoji. Kako su ljudi kroz istoriju pomerali svoje granice, istraživali sve zahtevnije terene i razvijali različite ciljeve boravka u prirodi, tako su nastajale i druge grane planinarstva. Neke od njih nastale su iz potrebe za istraživanjem visokih planina, neke iz želje da se savladaju tehnički zahtevni smerovi, a neke su vremenom prerasle i u zasebne sportske discipline.

Visokogorstvo je namenjeno kretanju kroz visoke planinske masive, gde sama planina postavlja potpuno drugačija pravila. Velike nadmorske visine, sneg, led, nagle promene vremena i razređen vazduh zahtevaju mnogo više iskustva, pažljivije planiranje i ozbiljniju pripremu nego što je to slučaj na većini planinarskih tura.

Alpinizam predstavlja korak dalje. Ovde više nije dovoljno samo hodati kroz planinu, već je potrebno savladavati stenovite i ledene prepreke uz pomoć posebne opreme i tehnika penjanja. Upravo zato se alpinizam ne uči usput, već kroz organizovane sistemske obuke i dugogodišnje sticanje iskustva.

Za one koji vole penjanje, ali ne žele da se bave alpinizmom, postoji i sportsko penjanje, disciplina koja se razvila kao poseban sport i danas ima svoja pravila, takmičenja i različite stilove penjanja.

Planinarstvo obuhvata i aktivnosti koje na prvi pogled možda ne povezujemo sa planinama. Planinarska speleologija vodi nas ispod površine zemlje, u pećine i jame, dok se planinarska orijentacija bavi veštinom snalaženja u prostoru pomoću karte, kompasa i drugih navigacionih sredstava.

Poslednjih godina sve je popularnije i planinsko trčanje, koje kombinuje izdržljivost trkača sa izazovima koje donosi planinski teren, kao i turno skijanje, koje omogućava kretanje planinama van uređenih skijališta.

Sve češće možemo čuti i izraz via ferrata. Reč je o posebno uređenim stenovitim deonicama koje su obezbeđene čeličnim sajlama, gazištima i drugim pomagalima, kako bi se omogućilo bezbednije kretanje kroz teren koji bi bez takve opreme bio znatno zahtevniji. Iako mnogi via ferratu doživljavaju kao rekreativnu aktivnost, ona ipak zahteva odgovarajuću opremu, poznavanje tehnike kretanja i odgovorno ponašanje, zbog čega joj treba pristupiti sa istom ozbiljnošću kao i svakoj drugoj planinarskoj disciplini.

Kada ovako pogledamo celu sliku, postaje jasno koliko je planinarstvo zapravo široka oblast. Sve ove discipline povezuje ljubav prema planinama, ali se razlikuju po načinu kretanja, cilju, potrebnim znanjima i opremi. Upravo zato nije potrebno da ih posmatramo kao “više” ili “niže” oblike planinarstva. One jednostavno predstavljaju različite načine na koje ljudi biraju da dožive planinu.

Međunarodna terminologija

Do sada smo govorili o terminologiji koju koriste Planinarski savez Srbije i domaća stručna literatura. Međutim, ukoliko počnete ozbiljnije da se bavite planinama, vrlo brzo ćete primetiti da se u literaturi, na internetu, u prodavnicama planinarske opreme i među proizvođačima mnogo češće koriste međunarodno prihvaćeni nazivi.

To nije slučajnost.

Planinarstvo je međunarodna aktivnost, pa su se kroz rad organizacija poput UIAA (International Climbing and Mountaineering Federation) razvili termini koji danas predstavljaju zajednički jezik planinara širom sveta.

Važno je naglasiti da oni ne zamenjuju domaću terminologiju niti predstavljaju „ispravnije“ nazive. Naprotiv, domaći sistem veoma jasno definiše planinarske discipline. Međutim, međunarodni termini često preciznije opisuju vrstu aktivnosti, teren ili namenu opreme, zbog čega ih danas koriste gotovo svi veći proizvođači planinarske opreme i veliki broj planinarskih organizacija.

Najčešće ćete se susretati sa sledećim izrazima:

• Hiking – rekreativno kretanje planinskim stazama, najbliže onome što kod nas većina ljudi podrazumeva pod planinarenjem.

• Trekking – međunarodni izraz koji se najčešće koristi za višednevno pešačenje kroz prirodu i planinske predele. U domaćoj terminologiji nema potpuno odgovarajući naziv, pa se najčešće posmatra kao oblik planinarenja koji podrazumeva duži boravak u prirodi.

• Mountaineering – aktivnosti u visokim planinama koje mogu obuhvatiti kretanje po snegu, ledu i tehnički zahtevnijem terenu. Najbliži je našem pojmu visokogorstva, ali se značenja ne poklapaju u potpunosti.

• Alpinism – međunarodni naziv za alpinizam.

• Climbing – opšti naziv za penjanje, koji obuhvata različite penjačke discipline.

• Trail running – planinsko trčanje.

• Via ferrata – međunarodni naziv za obezbeđene penjačke smerove.

Zašto je sve ovo korisno znati?

Zato što ćete se sa ovim terminima susresti mnogo pre nego što možda očekujete. Dovoljno je da otvorite katalog bilo kog ozbiljnijeg proizvođača planinarske opreme. Nećete pronaći samo “planinarske cipele”, već obuću namenjenu za hiking, trekking, mountaineering, alpinism ili via ferratu itd... Isto važi i za odeću, rančeve, štapove, šatore, vreće za spavanje, dereze, cepine i veliki broj druge opreme koja se razvija za sasvim određene uslove boravka u planini.

Na primer, obuća namenjena laganom planinarenju neće imati istu konstrukciju kao obuća za visokogorstvo ili alpinizam. Ranac za jednodnevni izlet neće odgovarati višednevnom boravku u planini, kao što ni oprema namenjena za letnje ture neće biti odgovarajući izbor za zimske uspone. Razlike nisu nastale zbog marketinga, već zato što različiti tereni, vremenski uslovi i načini kretanja postavljaju potpuno različite zahteve pred opremu i čoveka koji je koristi, a mnogi koji tek kreću u svet planinarstva upravo kroz planinarenje često završe sa skupom i pogrešnom opremom koja ne odgovara uslovima u kojima se kreću.

Upravo zato poznavanje terminologije nije važno da bismo koristili “modernije” izraze, već da bismo razumeli šta određena aktivnost podrazumeva, kakva nam je oprema potrebna i koja znanja su neophodna za bezbedan boravak u planini.

Poslednjih godina planine su postale dostupnije nego ikada ranije. Sve više ljudi otkriva njihovu lepotu, što je bez sumnje jedna od najlepših promena u planinarskom svetu. Istovremeno, početnicima danas nije uvek lako da pronađu jasne i sistematične informacije. Veliki broj sadržaja svodi se na fotografije, kratke snimke i lična iskustva, dok objašnjenja o različitim disciplinama, opremi i principima bezbednog boravka u planini često ostaju u drugom planu. Planinarstvo je oblast koja se neprestano razvija. Menjaju se oprema, tehnike, preporuke i načini na koje danas razumemo bezbedan boravak u prirodi, zbog čega je važno da i svoje znanje stalno nadograđujemo.

Upravo zato važno je da znanje bude jednako dostupno kao i same planine. Razumevanje planinarskih disciplina ne služi tome da ljude deli na „prave“ i „manje prave“ planinare, već da svakome pomogne da pronađe aktivnost koja odgovara njegovim interesovanjima, iskustvu i mogućnostima. Planinarenje, visokogorstvo, alpinizam, sportsko penjanje, planinsko trčanje, planinarska speleologija i ostale discipline predstavljaju različite načine doživljavanja planine, ali nijedna od njih nije vrednija od druge.

Ne treba zaboraviti ni da granice između pojedinih disciplina u praksi nisu uvek potpuno oštre. Iskusni planinari tokom godina često prolaze kroz više različitih oblasti planinarstva, dok se na pojedinim turama elementi različitih disciplina mogu prirodno preplitati. Upravo zbog toga cilj ovog teksta nije da aktivnosti strogo razvrsta u “kutije”, već da pruži okvir koji će pomoći da ih lakše razumemo.

Na kraju, možda ćemo i dalje za većinu aktivnosti jednostavno reći da smo bili na planinarenju. I to je sasvim u redu. Međutim, kada razumemo šta se krije iza tih naziva, mnogo lakše razumemo i planinarski svet u celini. A upravo je razumevanje prvi korak ka odgovornijem, bezbednijem i lepšem boravku u planinama.

Literatura i izvori

• Pravilnici i stručna dokumentacija Planinarskog saveza Srbije

• UIAA – International Climbing and Mountaineering Federation

• Standardi i tehnička dokumentacija proizvođača planinarske opreme

• Stručna literatura iz oblasti planinarstva, alpinizma i bezbednog boravka u prirodi